Meni je dobro, ništa me ne boli, ja sam sad regulisala šećer, polako se mirim s tim, bodem se, navike se menjaju ali, šta da se radi, potrebno je i kontrolisati se. Tako kaže teta doktorica.
Polako se već edukujem, sad znam da šećer utiče na sve ali i dalje mi nikako ne dolazi do razuma da utiče baš na svaki organ u čoveku. Jednostavno to mi je na neki način neshvatljivo uprkos tome što mi je već sve detaljnije rečeno zbog toga što nikakvih simptoma da vam je nešto - nema.
Prva lekcija koliko je šećer podmukao meni je bilo vađenje tromesečnog proseka HbA1c kad sam, makar sam ja tako mislila, regulisala šećer.
I onda rezultati razbiju zabludu. Da, ja jesam regulisala šećer trenutno ali on neprestano divlja jer kad se izvadi prosek - tek tada sam u razgovoru sa doktoricom uvidela da on konstantno stalno deluje i razara pa čak i ako je regulisan.
A onda naredni korak - lavina pregleda organa za koje nikad nisam ni sumnjala da bi ih trebala kontrolisati, a kamoli i da pomislim da šećer toliko može destruktivno uticati na njih pogotovo jer često sve može proći, kao što već gore rekoh, i bez ikakvih simptoma.
Kontrola bubrega, štitne žlezde, očiju... i celog niza organa koje više nisu mogle biti kontrolisane tako sporadično pa ko zna kad - naprotiv, baš sve organe neophodno je kontrolisati periodično i, koliko toliko, redovno uprkos tome što je šećer u normali jer, opet zatvaram krug, on stalno deluje i razara i to je nešto što u svakom momentu, svakoj osobi koja ima dijabetes mora biti na pameti. To je zakon, lekcija koja stalno mora biti u glavi.
Čak i kad su svakodnevne vrednost a onda i HbA1c dovedeni u normalu, to i dalje ne znači da ste mirni - naprotiv, koliko god surovo zvučalo odmah mora biti jasno - više nikad nećete biti mirni, šećer radi bez milosti i to je realnost koja se mora pihvatiti.
Dugo mi je trebalo da se pomirim sa tim da su česte kontrole potrebne, ali tek sa godinama kasnije uveravam se da to zaista jeste potrebno jer će bilo kakvo zanemarivanje doći na naplatu e sad - pre ili kasnije i u kojoj meri zavisi od vas.
U nastavku ukratko i osnovno o HbA1c
HbA1c
(glikozilirani hemoglobin) ključni test koji pokazuje prosečan nivo šećera (glukoze) u krvi tokom poslednja dva do tri meseca, jer odražava količinu šećera vezanog za hemoglobin u crvenim krvnim zrncima, koja žive oko 120 dana. Visok HbA1c ukazuje na dužu hiperglikemiju (visok šećer), što je važno za dijagnozu i praćenje dijabetesa i predijabetesa, te procenu rizika od komplikacija. Treba dodati i to da se merenje može raditi bilo kada i nije potebno suzdržavanje od jela i pića kao i da daje dugoročnu sliku, za razliku od testova glukoze koji prikazuju trenutno stanje.
Šta HbA1c test zapravo meri?
-Glikacija: Tokom vremena, glukoza iz krvi se vezuje za hemoglobin unutar crvenih krvnih zrnaca u procesu zvanom glikacija.
-Indikator dugoročne kontrole: Što duže je šećer u krvi povišen, više ga se veže za hemoglobin, pa je i nivo HbA1c viši
-Prosek, ne trenutno stanje: HbA1c ne pokazuje trenutni nivo šećera, već povlači crtu na kraju tromesečja, dajući vam prosek.
HbA1c važan je jer pomaže u dijagnostikovanju dijabetesa i predijabetesa, neophodan je za praćenje efikasnosti terapije i kontrole dijabetesa i pomaže u proceni rizika od kasnih komplikacija dijabetesa (oštećenje očiju, bubrega, živaca).
Normalnim vrednostima smatra se manje od 5.7&, vrednosti od 5.7% do 6.4% sugerišu na predijabetes, dok se sve iznad 6.5% smatra već prisutnim dijabetesom. Zato je cilj osobe koja ima dijabetes da vrednost HbA1c bude 7 %.
Slatki pozdrav
Miranda
Коментари
Постави коментар