Od 14. 11. - Blog Moj život sa dijabetesom

Život sa dijabetesom jedne sasvim obične majke i domaćice... što bi se reklo, žene iz naroda.

Moj blog nastao je u okviru NVO "Diabet life" - Herceg Novi čiji sam osnivač a odlučila sam da ga pokrenem kako bi i na ovaj način doprinela razbijanju tabua, razgovoru, rušenju glupih predrasuda, ali i edukaciji, razmeni iskustava, savetima...

Dakle, ja sam Miranda Ćurčija, dijabetes imam već više od 20 godina. Je li problem to priznati? Pa, mnogima jeste... i to će biti jedna od tema...

Zato, od 14.11. Svetskog dana osoba obolelih od dijabetesa, startuje moj blog! Dijabetes iz mojih a ponekad i uglova moje familije i okruženja, potpuno otvoreno o iskustvima, osećajima, izazovima, edukaciji, dilemama, saznanjima... Naravno, očekujem i Vaše komentare i iskustva jer je otvoreni razgovor jedan od stubova dobre edukacije.

Pričajmo, ne boli!

Коментари

NAJPOPULARNIJE

Prvi izazov - praznici u novoj realnosti

Foto: Miranda Ćurčija Sećate se ono kad sam doktorici pri prvom pregledu rekla "Doktorice, ja ću umreti gladna"? E, došlo je vreme testa - praznici. Vreme u kojem u dve sedmice imam 3 vrlo zeznuta praznika, svake godine ispunjena sve samim masnim delicijama, baš svime onim što obožavam. Najpre 30. decembar, rođendan mog sina - praznik prvi, zatim Nova Godina - već sutradan praznik drugi, i taman kad krene oporavak, šta ću, mora malo i za Božić - praznik treći. I ajd sad, pre svih kreće gomila pečenja, naravno prasećeg, pa pratnja pre i posle u vidu predjela, ruske salate, pršut, gibanica ako stignem a stignem, supa najmanje 3 sata polako krčkana sa domaćim rezancima, poneki namaz da ljutne, pa onda na slatko, torta obavezno da pokrije i roćkas i novu godinu, ali mora i neke sitne na primer krancle ili kiflice... I sve to naravno krećem da spremam koji dan ranije. Znam, sad ili mislite da nismo normalni, ili vam je krenula voda na usta... znam kako je, a sad samo probajte za...

Прикажи све

Prihvatanje - unutrašnja borba koja se mora proći

Od tog momenta otkrivanja, preko zvanične potvrde od doktora , lavine potpuno novih informacija, naganjanje aparatića, zatim preko totalne zbunjole i mene i moje familije, pa do uplovljavanja u te neke mirnije vode prošlo je nekoliko meseci. Krenulo je to polako, promena prehrane , šetnja, privikavanje na novi sistem života i promene na bukvano svakom koraku htela ja to ili ne - nova rutina je postala neminovnost. I tako iz dana u dan, a onda kreće "hlađenje" i - šta sad? Kad se sva ta buka polako smirila krenula je druga, mnogo jača, mnogo nezgodnija, mnogo duža - psihička, unutrašnja borba za koju u tim prvim sedmicama zbog svega jednostavno nisam imala vremena a ni "prostora" u glavi, a to je - prihvatanje. Ono negiranje na "prvu loptu" da je to nemoguće, ja sam zdrava, meni nije ništa, sad je postalo "mala beba" u odnosu na sve moje "demone" u glavi. Džaba je bila sva podrška moje porodice , svi saveti, prvi koraci edukacije......

Прикажи све

Okolina mora da zna - kako sam za dijabetes rekla mom okruženju i zašto je to bitno

Sigurno vam je dobro poznat onaj fokus u maloj zajednici gde sve i da nećete morate neke stvari podeliti sa okolinom. E sad, da se razumemo jednu jako bitnu stvar - nije mi napamet padalo da moj šećer, tj dijagnozu, krijem od okoline, naprotiv, udarila sam direkt u centar. A centar mog bliskog okruženja tada je bila samoposluga u komšiluku u kojoj sam, takoreći, bila deo inventara. Vlasta, Vera, Maja, Draginja, Dragana, Steva - jedinstven kolektiv kakav se verovatno nikada nigde neće poklopiti, ljudski, prijateljski, kolegijalan i za sve tu kad zatreba bilo kome iz komšiluka. Oprostite na ovom malom omažu njima ali upravo oni su bili ti koji su među prvima saznali za moj dijabetes. Svako jutro a onda i ko zna koliko puta dnevno po nešto u samoposlugu, ćaskanje o svemu i naravno ono "Šta ćeš kod doktora?" Ne mogu da se setim kome od njih sam prvo rekla da mi je otkriven dijabetes ali itekako mogu da se setim ekspresnog napuštanja svega šta se radilo i okupljanje "market...

Прикажи све

Život sa dijabetesom

Претражи овај блог